Meta Platforms priprema novi infrastrukturni biznis koji bi joj omogućio da zarađuje na AI kapacitetima koje je izgradila — prodajom pristupa tim kapacitetima kompanijama izvan sopstvene platforme. Informaciju je objavio Bloomberg, uz napomenu da su planovi još uvek u razvoju i da Meta nije zvanično potvrdila detalje.
Tržište, međutim, nije čekalo potvrdu. Akcija Mete porasla je 9,3 odsto, na 615,55 dolara — najveći jednodnevni skok od aprila. Istovremeno, neocloud kompanija CoreWeave izgubila je do 14 odsto vrednosti, a holandska AI firma Nebius Group čak do 17 odsto. Investitori su potez Mete odmah protumačili kao pretnju manjim igračima koji su do sada popunjavali prazninu na tržištu iznajmljene računarske snage.
Dva pravca, jedna inicijativa
Prema pisanju Bloomberga, Meta razmatra dva modela. Prvi podrazumeva prodaju pristupa AI modelima koji već rade na njenoj infrastrukturi — uključujući sopstvene modele Muse Spark — po uzoru na Amazonov servis Bedrock. Developeri bi plaćali za korišćenje, dok bi Meta upravljala centrima podataka i čipovima u pozadini.
Drugi model je prodaja "sirove" računarske snage, slično onome što rade takozvane neocloud kompanije poput CoreWeavea.
Oba pravca razvijaju se pod internom inicijativom Meta Compute. Na čelu projekta su Santosh Janardhan, šef infrastrukture, Daniel Gross iz Meta Superintelligence Labsa i predsednica Dina Powell McCormick.
Stotine milijardi dolara traže povrat
Iza ovog poteza stoji pritisak koji Meta oseća već duže vreme. Kompanija je u AI infrastrukturu, centre podataka i skupe čipove uložila stotine milijardi dolara, uključujući velike ugovore o računarskoj snazi sa CoreWeaveom, Googleom i Oracleom. Investitori su mesecima tražili jasan odgovor na pitanje kako će se taj novac vratiti.
Prodaja viška kapaciteta jedan je od klasičnih odgovora — isti model koji su AWS, Azure i Google Cloud koristili godinama da izgrade biznise vredne desetine milijardi dolara kvartalno.
Mark Zuckerberg je već u maju nagovestio tu mogućnost, pominjući API uslugu po kojoj bi klijenti plaćali prema potrošnji, mereno u tokenima, i napominjući da spoljne kompanije redovno traže pristup Metinoj infrastrukturi.
Pitanje koje ostaje otvoreno je da li Meta gradi novi biznis iz strateških razloga ili jednostavno pokušava da monetizuje kapacitete koje je izgradila više nego što joj trenutno treba. Odgovor na to pitanje zavisiće od toga koliko brzo i pod kojim uslovima zvanično lansira uslugu.